Hipertenzija, poznata i kao povišen krvni pritisak, jedna je od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice.
Više od milijardu ljudi širom sveta suočava se s ovim stanjem koje, ukoliko se ne kontroliše, može dovesti do ozbiljnih komplikacija – srčanog i moždanog udara, oštećenja bubrega i drugih organa.
Jedna od najvećih opasnosti hipertenzije jeste to što često nema vidljive simptome, zbog čega se i naziva „tihi ubica“.
Upravo zato je redovno praćenje pritiska i razumevanje faktora rizika ključno za prevenciju i blagovremeno reagovanje.
Šta je krvni pritisak i kako se meri?
Izražava se pomoću dva broja:
- Sistolni pritisak – viša vrednost, pokazuje pritisak kada se srce kontrahuje (pumpa krv)
- Dijastolni pritisak – niža vrednost, meri se kada se srce odmara između otkucaja
Idealno je da se merenje vrši ujutru, pre unosa hrane, kafe ili lekova, u sedećem položaju nakon pet minuta odmora.
Kategorije krvnog pritiska
Na osnovu vrednosti pritiska, razlikuju se sledeće kategorije:
| Status | Sistolni (mmHg) | Dijastolni (mmHg) | Preporučeno delovanje |
|---|---|---|---|
| Optimalan | < 120 | < 80 | Održavati zdrav stil života |
| Normalan | 120–129 | 80–84 | Redovno pratiti |
| Visoko normalan | 130–139 | 85–89 | Primeniti preventivne mere |
| Hipertenzija – 1. stepen | 140–159 | 90–99 | Promena načina života i/ili terapija |
| Hipertenzija – 2. stepen | ≥ 160 | ≥ 100 | Lečenje uz lekove i nadzor |
| Hipertenzivna kriza | ≥ 180 | ≥ 120 | Hitna medicinska pomoć |
Koji su najčešći uzroci visokog krvnog pritiska?
Hipertenzija može imati različite uzroke.
Nekada je posledica genetskih faktora, a često je rezultat životnog stila.
Evo najčešćih:
- Genetika: Ako u porodici postoji istorija hipertenzije, rizik je veći.
- Neaktivan način života: Nedostatak fizičke aktivnosti usporava metabolizam i slabi kardiovaskularni sistem.
- Prekomerna telesna težina: Višak kilograma opterećuje srce i dovodi do povišenog pritiska.
- Preveliki unos soli: Višak natrijuma uzrokuje zadržavanje tečnosti i povećava pritisak u krvnim sudovima.
- Hronični stres: Dovodi do povećanja hormona stresa (kortizol, adrenalin) koji podižu pritisak.
- Pušenje i alkohol: Oštećuju krvne sudove i remete prirodnu regulaciju pritiska.
- Nedostatak sna: Remeti hormonski balans, povećava upale i doprinosi hipertenziji.
Svaki od ovih faktora može delovati pojedinačno ili u kombinaciji. Dobra vest je da su mnogi od njih promenljivi – što znači da kroz promenu navika možemo značajno uticati na snižavanje i stabilizaciju pritiska.
Zašto je važno reagovati na vreme?
Ako se ne tretira, može dovesti do:
-
- Srčanog i moždanog udara
- Aneurizmi (proširenja krvnih sudova)
- Oštećenja bubrega i potrebe za dijalizom
- Problema sa pamćenjem i koncentracijom
Pravovremeno prepoznavanje i uvođenje prirodnih metoda – kao što su pravilna ishrana, vežbanje, smanjenje stresa i biljne terapije – može sprečiti razvoj komplikacija i poboljšati kvalitet života.
U sledećim poglavljima razmotrićemo najefikasnije prirodne pristupe – uključujući DASH dijetu, biljke sa dokazanim efektima, čajeve, tehnike disanja, dodatke ishrani i strategije za prestanak štetnih navika.